Sukob interesa je situacija u kojoj javni službenik ima privatni interes koji utiče na njegovu nepristrasnost i objektivno vršenje službene dužnosti.
Na primer, sukob interesa se dešava kada viši javni službenik:
- Takođe je menadžer, ovlašćeni predstavnik ili član odbora privatnog preduzeća.
- Član je više od jednog upravnog organa javnog preduzeća, javne institucije ili spojenog akcionarskog društva u državnom vlasništvu
- Pruža favorizovan tretman ili poverljive informacije prilikom ugovaranja usluga radi lične koristi.
- Utiče na donošenje odluka zakonodavnih, sudskih ili izvršnih organa radi lične koristi.
- Zapošljava se ili pruža usluge instituciji koju je on/ona nadgledao/la za manje od dve godine od njegovog/njenog odlaska, bilo direktno ili indirektno, preko rođaka ili osobe od poverenja.
Dok Agencija savetuje službenike i institucije o tome kako da izbegnu sukob interesa i kako da postupaju u takvim slučajevima ako dođe do njih, ona takođe ima pravo da prati bilo koje javne nabavke ili proces zapošljavanja i da pokrene administrativne istrage za svaki mogući slučaj sukoba interesa.
Javnost, s druge strane, takođe može prijaviti svaki mogući sukob interesa, bilo direktno instituciji, kontaktiranjem imenovanog službenika za sprečavanje sukoba interesa ili Agenciji za sprečavanje korupcije.
Nakon što Agencija sprovede administrativnu istragu o mogućem slučaju sukoba interesa, ona može:
- Da traži od institucije zapošljavanja pokretanje postupka za razrešenje službenika.
- Da traži od institucije da preispita, opozove ili poništi pravni akt koji je donet kao rezultat sukoba interesa.
- Da pokrene prekršajni postupak na sudu u slučaju kršenja zakona ili da podnese krivičnu prijavu tužilaštvu u slučaju krivičnog dela
Sud može da izrekne novčanu kaznu i da zabrani vršenje javnih funkcija u periodu od 6 meseci do 2 godine.
