Prijavljivanje imovine se vrši samo u elektronskom obliku
Prijavljivanje imovine je glavno sredstvo u sprečavanju korupcije i sukoba interesa i jačanju integriteta javnih institucija.
Kako je predviđeno Zakonom o prijavljivanju, poreklu i kontroli imovine i poklona, dužni su da prijave imovinu nekoliko kategorija viših službenika uključujući i predsednika; poslanici; ministri i zamenici ministara; sudije i tužioci; Generalni direktor Policije Kosova; predsedavajući, članovi odbora i generalni direktori javnih preduzeća, predsednici i zamenici predsednika opština i javni službenici kao što su lekari, profesori javnih univerziteta, službenici za javne nabavke, carinici, poreski inspektori, policijski istražitelji.
Prijavljivanje imovine, koje se može vršiti na internetu, između ostalog, treba da sadrži informacije o sledećim:
Godišnji prihodi, uključujući platu, dnevnice, naknade od upravnih organa i komisija, kao i od prava intelektualne svojine.
Vlasništvo ili delatnost i profit ostvaren preko privatnog društva, ili od članova uže porodice.
Štednja, gotovina, digitalna valuta i depoziti, na Kosovu i u inostranstvu, takođe i članova uže porodice.
Vrednost nepokretne imovine, pokretne imovine, akcija i hartija od vrednosti.
Krediti, dugovi i obaveze, akcije i hartije od vrednosti.
Troškovi, donacije i transakcije preko 3000 evra
Dok, Agencija za sprečavanje korupcije:
- Proverava da li su prijave imovine potpune i tačne.
- Vrši potpunu kontrolu prijavljivanja imovina i proverava podatke na Kosovu i u inostranstvu.
- Sankcioniše službenike koji ne poštuju utvrđene rokove ili ne prijave imovinu u potpunosti.
- Podnosi krivične prijave u tužilaštvu.
Službenici koji ne uspevaju propisno da prijave svoju imovinu biće podvrgnuti sledećim novčanim kaznama:
Ako viši službenik ili javni službenik dostavlja prijavu imovine sa zakašnjenjem do 15 dana, platiće kaznu do 500 evra.
Ako viši službenik ili javni službenik podnese prijavu imovine sa zakašnjenjem od preko 15 dana ili lažno prijavi njegovu/njenu imovinu, Agencija će predmet uputiti tužilaštvu, a sud može službenika kazniti kaznom zatvora do pet godina, dok sva neprijavljena imovina će biti zaplenjena.
Takođe, Sud će izreći dodatnu kaznu zabrane obavljanja javnih funkcija u periodu od 1 do 10 godina nakon izdržavanja kazne zatvora i, ako je primenjivo, Sud može zabraniti pravo na imenovanje na javnu funkciju u periodu od 1 do 4 godine.
